Umesto čestitke

Ranije sam uglavnom pisala postove kada je ružno vreme, pada kiša, sneg i ostali užasi. Nateraju me da ostanem u kući,  pa se onda malo zamislim...Sada pišem uglavnom kada se razbolim. Znači potreban mi je veći problem od snega da bih malo razmislila, tako, o svemu. Ne znam šta to znači. Ne zvuči baš dobro. Ne valja mi inspiracija, to sigurno. Ali eto, nešto mora da te pokrene.

Imala sam u glavi priznajem i ranije neke light motive, ali ne znam, uvek tako zasvetle i onda se ugase. Posle uopšte ne mogu da ih se setim.

Da li imate utisak ponekad da vam sve tako protiče kroz prste, kao pesak ? Vi skupljate šaku, želeći da ga zadržite, ali samo dlanovi ostaju prašnjavi i zalepljeni i onda morate da idete da perete ruke ? Ja imam nekad takav osećaj.

I sada opet dolaze praznici. Okićene ulice, svetlucaju kao devojka koja se baš doterala za žur, a ne zna da ne idu baš šljokice i na suknju i na bluzu i oko očiju. Malo blešti, ali lepa je. Nova je godina, preterivanja su opravdana i lako se praštaju. 

Volela bih da za Novu godinu odem negde daleko, gde je toplo. Negde gde možda ne slave Novu godinu, briga ih za nju, već nekog svog lokalnog sveca koji ih je spasio od morskog psa i doneo im kišu. Mislim da bi to bila zeka.

Moguće i da tamo vreme sporije teče, da je moguće zaustaviti se, ali ne pasti na nos, ne odrati kolena. Imati želje, a ne to-do liste. Živeti život, ne checkirati ga.

Otvoriti dlanove, pustiti da pesak curi. Kada pogledate zatim u dlanove, najbolje u mraku, videti svetlucave tačkice. Ne, nisu šljokice sa haljine, to su tragovi nebeske prašine. 
Verujte u to, Nova je godina.

Život na baterije

 

Da li ste primetili ili možda bili u društvu ljudi koji zabavljajući se u nekom klubu, kafani...u jednoj ruci stalno drže mobilni telefon? Da li vam je poznata ta scena?

Kažiprst desne ruke u zraku, usta prate refren omiljene pesme, telo u pokretu, desno oko zatvoreno u sevdahu, levo na telefonu, palac na tastaturi. Onda zagrle neku devojčicu koja spremi usta na poljubac i uslikaju se. Onda on to postavi negde... Kao dokaz. Ludo se zabavljam, majke mi. Vidi, ima i žena, pardon riba. Zatim se preda atmosferi, pije, peva, uživa, potpuno opušten, ali ipak spreman (ruka je na telefonu), sve dok se ne pojavi novo pisamce na ekranu. Tu se sve prekida na čas, on se ponovo koncentriše, spreman da upotrebi svoj šarm i duhovitost...

 

Kako reagujete na ovo šerovanje, apdejtovanje, postovanje, tvitovanje, folovere, fanove, hejtere, pejdžove i lajkove ? Da li vam je i dalje čudno kada u reklami kažu lajkujte nas na fejsbuku, dobićete to i to ? Ili kada vidite rubriku u modnom magazinu (cela strana) gde piše šta su poznate ličnosti tvitovale poslednjih dana, pa onda to podele na pro&contra, a da to nema baš nikakve veze ni sa modom niti lepotom ?

Ja se nešto sporo navikavam. Ćutim, trpim, prilagodjavam se, ali slabo mi ide. Nekad mi je baš teško. Znam sve, novo doba, nove tehnologije, novi načini komuniciranja. Sve je unapredjeno, modernizovano i ubrzano. Sve je dostupno i lakše izvodljivo. Sada imamo mnogo više opcija i mogućnosti da se pokažemo, dokažemo, otkrijemo, zadivimo.

The world is mine. Uhhh.

 

Da li vam se dešava da u toku dana svaki problem ili svaka lepa stvar biva objašnjena ili protumačena postojanjem, odnosno odustvom Energije? Da li ste nekada zbunjeni da ne kažem uplašeni, postojanjem te sile koju ne možete da kontrolišete, jer vas stalno upozoravaju da emitujete i apsorbujete? Da li je pozitivan, tj. negativan jedini epitet kojim nekoga ili nesto možemo da opišemo?  Da li ste čuli da se ljudi više ne dele na dobre i loše, već na Davaoce i Oduzimače? Neki dan na televiziji pitaju nekog dečka zašto se zaljubio u svoju buduću suprugu. On odgovara zato što je pozitivna. Šta se desilo sa lepa, pametna, zgodna, seksi, vredna, prija mi, mila, pažljiva, iskrena, dobrodušna, razumemo se ?  

Nekada se zapitam kako smo uopšte živeli pre ovog energetskog osvešćivanja. Energija nije novootkriveni proizvod modernog doba, ali je definitivno u modi. I ne umeju da je nose.

 

Obično kada pišem post u kom izložim neki problem, trudim se da na kraju predložim i rešenje, pružim podršku i nadu, čak i ispatetišem, samo da sluti na srećan kraj.

Sada ne znam šta bih rekla. Jedino da budete pozitivni.