Album sa Sličicama

Svaki put kada se vratim iz Bosne, jedno vreme me drži neko ludo raspoloženje. Nasmejavam tete u supermarketima, zabavaljam taksiste, tolerišem one sto me nerviraju, nisam mrzovoljna ni kada sam neispavana, sve prijatelje i kolege redom zezam i ne ljutim se puno kada oni zezaju mene. Sto reče jedna moja prijateljica: Sanjice, baš si nesto super ovih dana. Ne znam šta ti je?!

Ne znam ni ja šta je razlog...možda stvarno postoji nešto “u toj vodi i tom zraku”… ili se radi samo o jednostavnosti i prostodušnosti ljudi koji žive tamo, njihovom načinu rešavanja problema (“Ma ja, šta ćeš...ma biće”), njihovoj borbi protiv narkomanije (“Droga NE, ja sam za ćevape”), sposobnosti da saznaju a da i ne pitaju, da ti osete tugu i kad misliš da si srećan, da si i dalje njihov iako ni sam više ne znaš čiji si…Uglavnom, nešto me tamo pomeri, neka sklopka se otkači, orkestar i dalje svira uredno, po notama, ali ludi saksofonista je sada dobio svoju solo tačku. Ko je spreman za cool jazz?

Medjutim, ono što sam primetila u Bosni, a i ovde, što u principu nema veze s okolinom (manje više), nego s godinama i fazama u kojima se nalazimo, jeste da se svi uozbiljuju, smiruju, započinju neke nove priče i početke, šetaju kolica, nose kravate i aktovke, paž frizure i suknje ispod kolena, odmaraju u all inclusive hotelima (“Kakva avantura? Da li si ti normalna? Samo da se naspavam…”) i razmišljaju (samo ponekad, tako bar kažu) o spremnosti, zrelosti, snovima, odricanju, sebičnosti, snazi, alternativnom rešenju (??!!).

S druge strane njihovi neozbiljni i poluozbiljni prijatelji jedva čekaju da se uozbilje. Kako mislite da li to žele? Pa naravno da žele… šta će drugo?! Vreme im je. Dosta zajebavanja.

Postavlja se pitanje koliko mi uopšte sami donosimo odluke o sebi i svom životu bez obzira koliko nezavisni bili ili u tom odlučivanju ipak učestvuje neverovatno mnogo ljudi? Koliko jaki trebate biti da biste bili sigurni da je neko Da ili Ne bilo samo vaše?

Koliko stvarno želimo da se “smirimo” ili jednostavno nemamo šta drugo da radimo kada su svi oko vas “ozbiljni”? Da li novi početak znači i stari kraj i da li je to Novo dovoljna nadoknada za ono Staro što ste imali?

Zamenili ste svoje stare sličice za nove, nema više vraćanja. Sada imate novi, lepi album. Stalno ga popunjavajte. Ne moraju sve vaše sličice da budu šarene, nije poenta u tome. Mogu one biti i crno bele i ličiti jedna na drugu. Dovoljna je samo mala nijansa žute, i to povremeno, po potrebi. Budite glavna zvezda u svom crno belom filmu. Oslobodite svog ludog člana orkestra. Zapevajte jazz.