Turneja po Kisi

Nemojte misliti da sam postala vredna i da od sada redovno pisem blog. Tesko. Razlog sto pisem, ovako brzo, je sto je dan toliko sugav, da sam radila sve sto sam mogla raditi po kuci, tj, po ovoj mojoj kutijici, da mi nista drugo nije preostalo, nego da se latim tastature.

Danas sam se toliko opustala i odmarala, da sam se na kraju smorila. Citala sam i knjigu i novine i ELLE, pogledala dva i po filma (ovaj treci i nije bio toliko dosadan da bih ga prekinula, nego su pocele vise oci da me bole), pravila klopu, pojela pola kile sladoleda, popila par votka ananasa (evo me ko Bridget Jones)…Znaci Sve. Plan mi je da kasnije radim pilates s mojom tetom s CD-a. Sjajna teta. Sve me slusa.
Samo ne znam na sta ce to da lici kada s ovim stomacicem punim Cubano sladoleda i Finlandie krenem da zatezem trbusnjake.

Prvi dan leta. A vise lici na na neki prizor sa severne Engleske, gde se paleta boja zasniva na svim nijansama sive, stalno je 12-ak stepeni i stalno kisi, onako sitno i dosadno, kasno oktobarski. Nije da se zalim, nisam luda ni za onom tropikanom, ali malo ga je Ovaj Odozgo (ili ko to vec kontrolise) preterao. Ili da za jesen u junu krivim globalno zagrevanje?! Sve nesto nenormalno.

Imala sam i par momenata kada sam htela da pobedim kisu, pustim neku brzu muziku, Ustanem, Krenem (posto se magla digla i zora rumeni)….ali onda pogledam kroz prozor i vratim se u krevetac. Inace, kada smo kod muzike, provalila sam da slusam iskljucivo neku tugu. Sve neki sevdah kod mene. I strani i domaci. Glava luda, a u srcu tuga, a?
A nisam tuzna inace. Jesam ozbiljna i zrela, to da. (Cekajte dok se ismejem, pa da nastavim).
Uglavnom imam opasan problem kada trazim nesto veselo i brzo, kopam po svim folderima, iz ocajanja odem i u Program Files, kao mozda tamo nesto nadjem, gledam i u Recycle Bin, obrisah li mozda nesto i na kraju pustim radio.

Elem, jedan od filmova koje sam odgledala danas (do kraja) jeste Turneja, film Gorana Markovica. U filmu se radi o grupi beogradskih pozorisnih glumaca koji dolaze na ratiste u Bosnu da igraju predstavu. I sada, tu se naravno svasta nesto izdesava….
Nisam ja toliko impresionirana filmom da bih sada nesto posebno pisala o njemu, naprotiv G. Markovic mi je uvek bio pomalo dosadnjikav, nikada mi nije prijala njegova energija i senzibilitet, ne mislim samo na njegove filmove, vec uopste na pojavu.
Istina film ima zanimljivu ideju, takodjer par mesta u filmu su sjajno uradjena, ali razlog sto uopste pisem sve ovo nije sam film, vec ideja i zelja autora. Onaj trenutak kada osetite da je autor hteo da napravi remek delo, da objasni Neobjasnjivo i spoji Nespojivo. Da on sada nama osvetli taj rat u Bosni u svim njegovim aspektima, priblizi nam tu tugu i nerazumevanje, optuzi krive, opravda nevine, unese pokoju foru zasnovanu na bosanskom akcentu i prostodusnosti, zacini patetikom i sladunjavoscu. Isprobani recept. Ali ne krivim ja Gorana, nije on napravio nista losiji film nego mnogi drugi koji su se ovom temom bavili, cak stavise, njegov je medju boljima. Problem je u tome sto se toliko Vidi da je on hteo da napravi najbolji. Kompleksan, tezak, slojevit, viseznacan film, gde glumci na prvoj liniji fronta igraju Dunda Maroja, pevaju Cecinu Kukavicu, citiraju Ilijadu…Toliko truda, toliko zelje, toliko ambicije. Rezultati postoje, to stoji. Dobre kritike, brojne nagrade. Ali film nije rekao nista novo, nije pomerio nijednu granicu, nije izazvao ni vise suza ni smeha nego ostali, isti smo i pre i posle filma. A Goran je hteo koju suzu vise. Hteo ja da nas ucini malo boljim ljudima.

Mada nije Goran kriv, tema mu je nezahvalna, uhvatio se u kostac s Bosnom. Hoce da objasni bosanski usud pomocu Cece i Homera. Dobro i ja sada karikiram, a i na tu temu sam osetljiva i subjektivna. Dodeljivala bih autorima ekskluzivna prava ko sme da se bavi Bosnom. Bosna mora da se oseti. Tesko se ona razumeva i o njoj se tesko prica.

E sada ne znam koliko sam uspela da objasnim “problem”, nisam htela nikoga da napadam niti da se rugam, cak sam saosecala sa autorom. Znam, ovo saosecanje i nije bas doslo do izrazaja, kako ono kazu: Nemoj vise da me branis.

Nego i dalje pada kisa. Na kojoj smo mi polulopti?