Mozda ga je pojeo Lav

Gledam tenis. Bolje reci, slusam. Boze, da li jos iko na ovoj planeti slusa tenis? Mene kod tenisa zanima uglavnom psihologija i eventualno, ako igraju devojke, haljinice. Ana ima uglavnom lepe, i Sarapova. Dobro i Ana je lepa, ali i haljinice koje joj prave su stvarno odlicne. Ja bih ono nosila u grad, bez problema, u neku dnevnu varijantu, naravno. Neki dan sam videla Jelenu na tv-u u finalu nekog turnira, Sinsinatija, mislim, i pobedila je. Sjajno. Ali, haljinica…Boze, neka najruznija zuta boja, s karnericem po sredini, blagi uzas. Ne mozes da je gledas na terenu, bleste ti oci. Moras s vremena na vreme malo da zazmuris ili da ih odmoris na nekom zelenilu, pa da nastavis.

Nemam ja sada nameru pricati o sportu, ovo je bila tek mala digresija, nemam o tome mnogo sta da kazem. Mada ponesto i pogledam, cisto da sam u toku, posto radim u muskoj firmi, pa kada oni dave nesto o mecevima i rezultatima, barem da znam o kojoj se vrsti sporta radi. Tek toliko, da Felps pliva, a Hjuit igra tenis.

Vrte mi se po glavi razne stvari, mozda da nastavim pricu od proslog puta o bojama i prijateljima i mojoj velikoj zelji da moji prijatelji i ja ostanemo sareni ili da pricam mozda o sebicnosti i otudjenosti, nedostatku hrabrosti, metropolskoj usamljenosti…Odlucila sam se ipak za nesto vedrije.

Neki dan sam na hrvatskoj televiziji par minuta slusala neke dve tete, koje su mislim aktivistkinje nevladinih organizacija, barem tako izgledaju, dve ruznjikave aseksualne intelektualke, sa esarpama oko vrata, naocalama i crvenim kosama, koje su tako pametno klimale glavama i pricale o svim tabuima i predrasudama koje je srusio Seks i grad, o svim tim zenskim orgazmima i analnom seksu o kom se po prvi put tako javno raspravlja na americkoj televiziji itd…itd…nisam vise slusala, promenila sam kanal. Pa mislim kada mogu tete, mozda bih mogla i ja nesto da kazem na tu temu. Ali ne bih ja sada o analnom seksu, (Samanta nije moj omiljeni lik iz serije) vec o jednoj drugoj temi koja je takodje izazvala ogromnu paznju i brojne reakcije, o kojoj je pricala cak i Opra vristeci sa svojom maloumnom publikom (nekada stvarno mislim da su one zene pustene iz neke institucije za retardirane), pisale se knjige, snimali fimovi.

He’s just that not into you.
Vanvremenska i vanprostorna konstatacija. Ima jedna sjajna fora u istoimenom filmu kada se setaju tri africke prijateljice i jedna od njih se zali drugim dvema kako joj se decko ne javlja vec tri dana. A onda jedna od prijateljica, da bi utesila nesrecno zaljubljenu, kaze: Mozda ga je pojeo lav!

Naravno da ni sve Opre, knjige, filmovi ni lavovi ne mogu opravdati ovu konstataciju kao Veliku Istinu, niti naterati sve zaljubljene i lakoverne da konacno otvore oci i ne veruju u laznu iluziju iz prostog razloga sto se ovde radi o stvarima koje ne idu samo iz glave, ima tu i nekih drugih delova.

Medjutim, mnogo puta do sada nametalo mi se pitanje, nevezano samo za ovu temu, da li su stvari stvarno samo crno-bele? Sto sam starija, nekako se sve cesce uveravam u ovu siromasnu raspodelu. Ranije bih necije postupke objasnjavala (i opravdavala) trenutkom, slaboscu, navikom, strahom, begom, trazenjem jednostavnijeg i lakseg resenja, nedostatkom hrabrosti (ili vec neceg drugog, da ne budem prosta), mentalnim sklopom, mentalitetom, nedovoljnom strascu i zaintresovanoscu…sada mislim da su stvari mnogo, mnogo prostije. O’s, ne’s, Banglades.
Znate zasto je prihvatanje ove teorije s Bangladesom dobro? Sto onda sve manje traje. I manje boli. Nekako se izdignite iznad cele situacije, imate utisak da ste s tim rascistili i zavrsili…do sledece Velike Analize.

Ali tesko je sada tu postavljati pravila i slepo ih se drzati. Ne moze. To su samo mala pomocna sredstva da se kriza lakse prezivi. Moja crno-bela kombinacija manje vise uvek moze da prodje, ali da li je tu moglo biti i drugih modnih resenja? Makar malo crvene?
Sebicni smo, nesigurni i plasimo se bola. A narocito se plasimo odbacivanja. Idemo samo na sigurno. Pocet cemo traziti jedni od drugih napismeno da cemo majke mi nazvati prekosutra, jer niko ne zeli da se nesto mnogo trudi i cima. Da gubi vreme. Idemo dalje. Nece crna, hoce plava. Tako se zivi. Sada, odmah i Sve. A pogotovo ovaj jaci pol, koji je jaci ubilo se, nema nesto ni vremena ni zivaca za neka objasnjenja. Naporno je, mucno, neprijatno, jos ako se dese neke suze, pa neke optuzbe… Nepotrebno. Lepo nestanes, nema te i gotovo. A zene bi sve da im se objasni, analizira, protumaci…A znate zbog cega? Da ne bi sve bilo uzalud. Da bi njihova ljubavna prica ostala lepa, pa neka je i tuzna, ali da kraj bude filmski, makar malo. Makar ga pojeo i lav.