Zivot na Cekanju

Danas sam bila na kafi s prijateljicom koju nisam videla godinama, pa sigurno nekih pet-sest, ako nema i vise. Sve u svemu, dugo vremena. I sve je teklo glatko, manje vise, kao da smo se juce videle pa danas nastavljamo razgovor. Stvari se nisu mnogo promenile, sustinski, ni kod mene ni kod nje.
Ona je i dalje sitna, energicna, ambiciozna bombica sa 650 obaveza, koja stalno negde zuri i nigde ne stize na vreme i koja konobaru koji ima oko 2 metra (ona ima oko 160 cm sa sve stiklama) kaze: Duso, doneces mi jedan sokic od borovnice. Sjajna scena.
A ja…Pa meni svi kazu da sam ista, da se ne menjam, samo mi raste kosa. Cak i rodbina koja me nije videla od 5-te godine. Dugo vremena sam mislila da mi je to kompliment, medjutim nesto vise nisam sigurna….
Elem, tako caskajuci ispricala mi je izmedju ostalog da se ona u zivotu trenutno ne bavi nicim osim svojim poslom, ne cita nista osim strucne literature vezane za svoj posao, istina krenula je da cita neke knjige o bebama, posto planira da napravi jednu. Uglavnom, bavi se iskljucivo samo onim stvarima od kojih ima, kako da to nazovem, prakticnu korist, onim koje mogu da se unovce, podigne im se cena i sto bolje se prodaju. Sve ostalo je za sada manje vazno, prakticno ne postoji. Istina, ako uhvati malo vremena izmedju citanja o auditingu i bebece literature, ode s muzem u neku sumu.
Ja to ne razumem. Da li je to normalno? Ili sam ja glupa i rasipam se na neke nebitne stvari, kao na primer, pisem blog, umesto da lepo uhvatim C# u sake, pa udri. Onda kada se umorim, osvezim um uz neki potocic.
Mislim da bih umrla.
Ali da se razumemo nije moja prijateljica jedina, niti je ona tupava, nezaintresovana i jednostrana. Apsolutno Ne. Naprotiv.
Ona jednostavno ima cilj, da bude kao sto kaze, zena od karijere, ide napred, ne gubi vreme i ne rasipa se. Zna sta hoce i spremna je na odricanja.
Zeleni joj se samo lampica za posao. Zivot je trenutno na off-u.

Ne zelim da iskljucujem moje dugmice.